Земља живих

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког, господина Иринеја организована је заједница “Земља живих“ која представља пружену Божију руку свима онима који се осећају промашеним, неоствареним, уморним, разочараним, зависницима и независницима, тужним и сиромашним у срцу. Божији одговор онима који траже искрену радост и смисао у животу. Уверени да је зависник у егзистенцијалној кризи, створена је клима живота у духу једноставне хришћанске породице. Верујемо да хришћански живот, својом пуноћом, даје истински одговор на људски немир и да нико сем Бога Оца који је створио човека не може да оздрави његово рањено и повређено срце.
Зато предлажемо молитву, рад, искрено пријатељство, истину и одрицање. У нашим братствима се не пуши, нема алкохола, телевизије; човек се коцентрише на унутрашњост и тако упознаје своје слабости и врлине. Заједница подржава и помаже да се човек поправи и нађе мир. Послове у кући обављају момци у братству. Прављење хлеба, чишћење по кући, рад у столарији, башти, рад са животињама, као и уметничко стваралаштво, иконописање, резбарија, позориште, су неке од активностикоје имају искључиво васпитни карактер. Услов за улазак у заједницу само је један: жеља за мењањем!
Боравак у заједници се не плаћа, а свака породица чије је дете у заједници сарађује и помаже колико може. Од људи који желе да приступе заједници се очекује да прођу неколико састанака (“колоквијума“) на којима се упознају са начином живота у заједници. Породица такође учествује на припремним састанцима. То је период где уочавамо вољу и жељу за променом. Након неколико припремних разговора добијају позив за долазак у кућу на тзв. радне дане који трају од јутра до вечери, све у циљу бољег упознавањаса животом у заједници. Потом их, уколико желе, заједница прима у братство. Програм који предлажемо траје од једне до три године, у зависности од личне историје појединаца, навика, способности, као и од тога у којој је мери прихватио заједницу и нови начин живота. Земља живих су куће које се налазе у оазама околине Новог Сада и Лазаревца.
Земља живих жели да буде светло у тами, нада за оне који су је изгубили, живо сведочанство да дрога нема последњу реч.
Браћо и сестре,
Црква је отворена за све, раширених руку прихвата сваког онаквим какав он јесте, на да би га критиковала и осуђивала, него да би га човекољубивао тешила, лечила и без обзира на дубину пада, указивала сваком човеку на могућност преображаја и узрастања ка савршенству. Наркоманија открива неутољиву и неугасиву матафизичку жеђ човекову за смислом и љубављу. Једино Бог може да задовољи ову потребу. Без Бога, код наркомана се више него код других види осећај усамљенoсти и празнине. Дрога је свакако један од најпогубнијих и најварљивијих сурогата. Стога, кад неко постане наркоман, то је видљив знак да он нема само психолошки, него и дубоки духовни проблем.
Нажалост, искрено говорећи, наркоманима се код нас мало ко озбиљно и с љубављу бави. Они су углавном презрени. Једини начин да им се помогне јесте спремност да се с великом пажњом и саосећањем ослушкују њихове душе, егзистенцијални болови и дубоки вапај за смислом, а то значи да им се пружи безусловна, јеванђеоска, христолика љубав.
Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије
НЕ БОЈ СЕ, САМО ВЕРУЈ!